Postoje trenuci za odmor i druženje. Trenuci koji zahtevaju potpunu posvećenost.
Trenuci u kojima nema žurbe, ni trčanja za epskim fotografijama pejzaža koje oduzimaju dah... Tada ne jurimo slike, živimo ih.
Zeleno, zeleno, zeleno.
Zeleno je svuda oko nas, u krošnjama drveća, u travi, u odsjaju na vodi. Voda i vetar.
Voda i vetar, nežna igra bez pravila.
Na kraju, ostaju samo sećanja i uspomene na jedan prolećni dan na Oblačinskom jezeru.
Maj 2026.
Hvala vam na vremenu koje ste posvetili mojim postovima.
Želim vam lep dan!